Kravlje mleko sadrži veći broj proteina, a najvažniji su laktoglobulini, laktalbumin, kazein i kravlji albumin. Alergija na kravlje mleko javlja se u oko 2,5% dojenčadi i kod dece do druge godine života pa je to najčešća alergijska reakcija kod dece te dobi.
Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka protiče po tri tipa reakcije. U prvom postoje specifična IgE antitela na proteine iz mleka, pa reakcija ima anafilaktičke karakteristike. U drugoj, reakcija protiče po III i IV tipu preosetljivosti, pa je klinička slika veoma slična celijakiji. Treći tip reakcije je mešovit, a ovakva deca često imaju i atopijski dermatitis i/ili astmu.
Klinička slika
Prvi simptomi obično počinju pre trećeg meseca života, a zavise od tipa reakcije. Tako su kod prvog tipa u vidu urtikarije, vizinga, angioedema ili kolika. Javljaju se unutar nekoliko minuta od unošenja mleka.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza (dokazivanje specifičnih IgE na proteine mleka)
Lečenje
Terapija se sastoji u uklanjanju kravljeg mleka iz ishrane. Zamena je sojino mleko ili hidrolizat kazeina. U oko 50% bolesnika, koji su zbog alergije na kravlje mleko uzimali sojino mleko, razvije se osetljivost i na soju. Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko često nije trajna pojava. Oko 85% dece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko prestaje biti alergično do treće godine života pa može konzumirati kravlje mleko bez posledica.