Šta je Giht

Giht je metaboličko oboljenje koje se manifestuje pojavom akutnog artritisa sa recidivima, pojavom tofusa i kod nelečenih bolesnika pojavom hronične uratne artropatije. Bolest je posledica taloženja kristala mononatrijum – urata. Takođe je prisutna i hiperuratemija i hiprurikemija. U pojedinim slučajevima nastaju i bubrežni kamenci ili taloženje urata u srži bubrega.

Ova bolest se deli u dve kategorije:

  • primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode
  • sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije
Šta je Giht Laboratorija Oxus Lab Kragujevac

Učestalost

Od ove bolesti uglavnom obolevaju muškarci, što potvrđuje i podatak da samo 5% žena oboli od gihta i to najčešće u menopauzi. Kod muškaraca bolest se najčešće javlja tek nakon četvrte decenije života. 

Klinička slika

Giht počinje naglo, obično u toku noći, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jaki da bolesniku i dodir pokrivača pobuđuje izrazitu bolnu senzaciju. Najčešće je zahvaćen samo jedan zglob, obično zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi i na dva ili više zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira otok, zategnuta, sjajna koža, jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i povišena telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje do dve nedelje, a nakon toga potpuno prolazi. Kulminaciju dostiže u prvih 24 sati. U toku faze mirovanja bolesti, bolesnik nema nikakve zglobne tegobe, ali je prisutna hiperuratemija. Bolest se ponovo javlja unutar prve godine od prvog ataka i obično zahvata isti zglob.

Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, odnosno bele kvržice, koje mogu ulcerisati i tada se iz njih luči beličasta masa urata. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom. *

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze koristi se karakteristična klinička slika i nalaz povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi i urinu. 

Lečenje

Terapijski pristup bolesti kreće se u dva pravca. Lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje. 

Prognoza

U slučaju da se bolest javi kod mladih osoba, prognoza je lošija, jer su ponovni ataci bolsti čestiji, vrednosti uratemije više, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta. Od pre pola decenije od kada se u terapiju uvode novi lekovi koji smanjuju količinu mokraćne kiseline u krvi, broj bolesnika sa hroničnim promenama je u stalnom padu, a takođe je u stagnaciji i broj bolesnika koji umiru zbog oštećene funkcije bubrega.

Podelite sa prijateljima
Oznake:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *