Kompletna krvna slika je jedan od glavnih pokazatelja stanja organizma. Na osnovu toga može se utvrditi da li postoji neka skrivena bolest ili je organizam zdrav.
U okviru kompletne krvne slike određuju se sledeći parametri:
Leukociti ili bela krvna zrnca (WBC – White Blood Cell)
Leukociti se u organizmu ne stvaraju samo u krvi nego i u limfnom sistemu. Proizvodi ih direktno koštana srž i to njene ćelije koje se još zovu i matične ćelije hematopoeze. Leukociti su daleko složenija krvna zrnca od npr. eritrocita jer imaju jezgro.
Prema poreklu, obliku jedra i izgledu citoplazme leukociti se dele na: granulocite (granule koje učestvuju u alergijskim reakcijama), limfociti (glavna uloga im je u imunološkom odbrambenom sistemu organizma) i monociti (pri bubrenju postaju sposobni da se bore sa infekcijom odnosno štite od bakterijskih mikroorganizama).
Granulociti su vrsta leukocita koji se nalaze u citoplazmi. Deo su urođenog imunog sistema. Postoje tri vrste granulocita u krvi: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni granulociti. Proizvode se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Njihova uloga je da napadnu strane supstance koje izazivaju zapaljenje i infekcije.
Eritrociti ili crvena krvna zrnca (RBC – Red Blood Cells)
Predstavljaju najveći deo mase uobličenih elemenata krvi. Uloga im je da transportuju kiseonik i ugljen-dioksid vezan za hemoglobin (belančevina koja u sebi nosi gvožđe) iz pluća do drugih tkiva i obratno. Nastaju u koštanoj srži, a to reguliše eritropoetin hormonalni faktor rasta krvnih ćelija koji stvaraju ćelije bubrega i jetre.
Većina eritrocita se raspada u slezini. Prilikom prskanja oslobađaju se hemoglobin i elektroliti. Od hemoglobina se dobija gvožđe, a takođe od njega potiče crvena boja krvi. Vitamin B12, folna kiselina, gvožđe, hormon eritropoetin i interleukin 3 su materije neophodne za normalnu sintezu eritrocita.
Trombociti ili krvne pločice (PLT – Platelet Blood Cells)
Imaju veoma važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi stvaranjem rombocitnog čepa i koagulacije krvi. Nastaju u koštanoj srži i vrlo brzo se raspadaju. Poremećaji proizvodnje trombocita mogu biti nasledni ili stečeni. Na to mogu uticati, osim infektivnih obolenja i različiti lekovi.
Posebna skupina lekova koja utiče na trombocitopeniju su lekovi za lečenje malignih bolesti. Zbog toga je kod ovih bolesnika neophodno redovno praćenje krvne slike. Uvećana slezina i jetra kao i razne vrste krvarenja mogu biti simptomi trombocitopenije.
Hematokrit (Htc)
Predstavlja postotak koncetracije eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u krvi. Hematokrit se meri u sklopu kompletne analize krvne slike
Hemoglobin (Hb, Hgb)
Vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam. Sadrži gvožđe i nalazi se u crvenim krvnim zrncima. Smanjenje hemoglobina dovodi do anemije. Uzroci anemije su različiti iako je nedostatak gvožđa jedan od glavnih uzroka.
Što se tiče normalnih vrednosti, važno je upamtiti okvirne parametre. Referentne vrednosti svih parametara koje ulaze u sastav kompletne krvne slike zavise od uzrasta, pola i trudnoće.
- Leukociti: 3.9 – 10 x 109/l
- Eritrociti: 3.80 – 5.00 x 1012/l za žene
- 4.30 – 5.70 x 1012/l za muškarce
- Trombociti: 140 – 450 x 109/l
- Hematokrit: 0.356 – 0.47 l/l za žene
- 0.41– 0.53 l/l za muškarce
- Hemoglobin: 110 – 180 g/l
Šta zapravo pokazuje nalaz krvi?
Nalaz krvi se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, izloženosti otrovnim materijama, infekcija, virusnih obolenja. Nalazom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet krvnih ćelija, odnosno leukocita, eritrocita i
Krvna slika sa leukocitarnom formulom je laboratorijski test koji podrazumeva odeđivanje ukupnog broja leukocita, eritrocita, trombocita, hemoglobina i hematokrita. Posebna priprema za vađenje krvi nije neophodna sem ukoliko se ne rade još neke analize krvi. Krv se vadi iz vene ili kod dece iz prsta ili pete.
Krvna slika kod dece
Krvna slika kod dece se radi iz uzorka krvi koji se uzima iz jagodice prsta deteta. Prva krvna slika se radi sa šest meseci, a kasnije jednom godišnje ako se dete pravilno razvija. Kao i kod odraslih i kod dece se može uraditi više laboratorijskih analiza poput sedimentacije, leukocita, CRP.
Kao parametri infekcije najčešće se određuju leukociti i CRP. Bakterijske infekcije donose povećan broj leukocita i povećanu vrednost CRP-a, dok virusne infekcije prati manja vrednost leukocita i normalna vrednos CRP-a.