Ovaj članak ima informativni karakter i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za dijagnozu i lečenje obratite se endokrinologu, urologu ili lekaru opšte prakse.
Žene ulaze u menopauzu naglo – ovulacija prestaje, hormoni padaju, simptomi su prepoznatljivi.
Ovaj proces popularno se naziva muški klimaks ili andropauza, dok ga medicina zna pod tačnijim imenom – kasno nastali hipogonadizam (late-onset hypogonadism, LOH).
Stanje nije tako jasno definisano kao ženska menopauza i kod nekih muškaraca prolazi gotovo neprimećeno, dok drugima značajno narušava kvalitet života.
Šta je zapravo andropauza?
Termin muški klimaks je medicinski neprecizan. Mayo Clinic ističe da se kod muškaraca proizvodnja testosterona i drugih hormona smanjuje tokom mnogo godina, za razliku od žena kod kojih ovulacija prestaje, a proizvodnja hormona pada za relativno kratko vreme. Taj postepeni pad naziva se kasno nastalim hipogonadizmom.
Testosteron je primarni muški polni hormon. Ne utiče samo na seksualnu funkciju – učestvuje u održavanju mišićne mase, gustine kostiju, raspodele masti, proizvodnje crvenih krvnih zrnaca, kao i u regulaciji raspoloženja i kognitivnih sposobnosti, a ima i ulogu u imunološkoj ravnoteži, uključujući aktivnost limfocita.
Kada njegov nivo trajno padne ispod određene granice i izazove simptome, govorimo o klinički značajnom stanju koje zahteva medicinsku procenu.
Koliko je rasprostranjena
Statistika varira u zavisnosti od kriterijuma. Kada se zahteva i klinička slika i laboratorijski potvrđen nizak testosteron, prevalencija je relativno mala.
Prema EMAS studiji, ukupna prevalencija kasno nastalog hipogonadizma iznosi 2,1% i raste sa godinama – sa 0,1% kod muškaraca između 40 i 49 godina, na 0,6% kod onih između 50 i 59, 3,2% kod onih između 60 i 69, i 5,1% kod onih između 70 i 79 godina.
Ako se gleda samo nivo testosterona u krvi, brojevi su znatno veći.
Rizik je veći kod onih koji već imaju gojaznost, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom ili kardiovaskularne bolesti.
Simptomi: šta tražiti
Simptomi andropauze obično se grupišu u tri kategorije.
Seksualni simptomi su najčešći razlog zbog kojeg muškarci traže pomoć: smanjen libido, slabije ili odsutne jutarnje erekcije, erektilna disfunkcija, smanjen volumen ejakulata. Istraživači EMAS studije utvrdili su da su upravo tri seksualna simptoma najpouzdaniji pokazatelji – kasno nastali hipogonadizam može se definisati prisustvom najmanje tri seksualna simptoma uz ukupni testosteron niži od 11 nmol/L (3,2 ng/mL) i slobodni testosteron niži od određene granice.
Fizički simptomi uključuju hroničan zamor i pad energije, gubitak mišićne mase i snage, nakupljanje masti (posebno u predelu stomaka), smanjenje gustine kostiju, navale vrućine slične onima kod žena, otežano spavanje, pa i smanjenje gustine telesne dlakavosti.
Psihološki simptomi često ostaju neprepoznati jer se lako pripišu godinama ili stresu na poslu: razdražljivost, pad motivacije, problemi s koncentracijom, depresivno raspoloženje, gubitak samopouzdanja.
Uzroci
Glavni uzrok je samo starenje organizma. Lajdigove ćelije u testisima, koje proizvode testosteron, vremenom postaju manje brojne i manje efikasne. Istovremeno se menja i regulacija u hipotalamusu i hipofizi, koje upravljaju proizvodnjom testosterona.
Starost ipak nije jedini faktor. Pad testosterona ubrzavaju ili pojačavaju i:
- Gojaznost, posebno visceralna mast, povezana je s pretvaranjem testosterona u estrogen u masnom tkivu.
- Dijabetes tipa 2 i insulinska rezistencija snažno su povezani s niskim testosteronom.
- Hronični stres povisuje kortizol koji potiskuje proizvodnju testosterona.
- Loš san i nelečena apneja u snu direktno smanjuju nivo testosterona.
- Sedentarni način života, prekomerno konzumiranje alkohola i pušenje.
- Određeni lekovi, uključujući opioide i kortikosteroide u dugotrajnoj upotrebi.
Irski nacionalni zdravstveni sistem napominje da simptomi koji se pripisuju andropauzi često nemaju veze sa hormonima – odgovorni su faktori životnog stila ili psihološki problemi. Iza tegoba koje muškarci tumače kao andropauzu često stoje depresija, hroničan zamor zbog lošeg sna ili posledice godina lošeg životnog stila.
Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnoza zahteva dva elementa: tipične simptome i laboratorijski potvrđen nizak testosteron. Endokrinološko društvo preporučuje da se nivo testosterona meri više puta i da se uzorci uzimaju ujutru, pre 10 časova, jer testosteron pokazuje izrazit dnevni ritam i najviši je u ranim jutarnjim satima.
Granica za dijagnozu obično je ukupni testosteron ispod 250-300 ng/dL (oko 8,7-10,4 nmol/L), uz prisustvo simptoma.
Lekar će obično tražiti i:
- Slobodni testosteron (biološki aktivnu frakciju)
- LH i FSH (hormone hipofize, da utvrdi da li je problem u testisima ili u centrima koji ih regulišu)
- Prolaktin
- Kompletnu krvnu sliku, lipide, glikemiju
- Pregled prostate i PSA
Lečenje: životni stil prvo
Za većinu muškaraca, prvi korak nije recept za testosteron, već promena navika. Mayo Clinic, HSE i drugi izvori se slažu: gubitak suvišnih kilograma, redovan trening snage i kardio aktivnosti, dovoljno sna (7-8 sati), smanjenje alkohola, prestanak pušenja i kontrola hroničnih bolesti mogu značajno povisiti nivo testosterona i ublažiti simptome.
Trening snage posebno je važan – stimuliše proizvodnju testosterona i istovremeno se direktno bori protiv gubitka mišićne mase. Mediteranska ishrana, bogata zdravim mastima, povrćem i ribom, pokazala je pozitivne efekte na hormonski profil.
Hormonska zamenska terapija (TRT)
Kada životni stil nije dovoljan, a simptomi ozbiljno narušavaju kvalitet života uz potvrđen nizak testosteron, dolazi u obzir terapija zamene testosterona (TRT). Dostupna je u obliku injekcija, gelova, flastera i potkožnih implantata.
Dobro sprovedena TRT može poboljšati libido, seksualnu funkciju, energiju, raspoloženje, mišićnu masu i gustinu kostiju, ali nije bez rizika.
Decenijama se vodila debata o kardiovaskularnoj bezbednosti TRT. Najznačajniji dokaz do sada doneo je TRAVERSE studija.
U ovoj studiji pokazano je da je kod muškaraca s hipogonadizmom i postojećim ili visokim rizikom od kardiovaskularne bolesti, terapija zamene testosterona bila neinferiorna u odnosu na placebo u pogledu incidence ozbiljnih neželjenih kardijalnih događaja. Drugim rečima, TRT nije povećala rizik od infarkta i moždanog udara, što su ranije neke studije sugerisale.
Ipak, oprez je i dalje na mestu. Novija meta-analiza iz 2024. godine ukazala je na moguć povećan rizik od atrijalne fibrilacije povezan s TRT.
Pored toga, mogući neželjeni efekti uključuju policitemiju (zgušnjavanje krvi), pogoršanje apneje u snu, akne, smanjenje plodnosti i potencijalan uticaj na rast već postojećih kancera prostate. TRT se ne preporučuje muškarcima koji još uvek planiraju decu, jer suzbija sopstvenu proizvodnju sperme.
Zato bi terapiju trebalo započinjati i pratiti isključivo iskusan lekar, uz redovne kontrole krvne slike, PSA i nivoa hormona.
Kada potražiti pomoć
Ako vam nekoliko meseci traju uporan zamor, pad libida, problemi s erekcijom, promene raspoloženja ili gubitak mišićne mase i snage uprkos treningu, razgovor s lekarom je opravdan.
Nizak testosteron često je pokazatelj šireg metaboličkog problema – dijabetesa, gojaznosti ili kardiovaskularnog rizika – koji se isplati otkriti rano.
Zaključak
Andropauza je realno stanje, ali nije tako dramatična kao ženska menopauza. Reč je o postepenom procesu koji kod nekih muškaraca prolazi neprimećeno, a kod drugih značajno utiče na kvalitet života.
Veliki deo simptoma može se ublažiti promenama životnog stila, a kada je potrebna medicinska terapija, savremene smernice i nove studije omogućavaju bezbedniji pristup nego ranije.
Suplementi za podizanje testosterona koji se prodaju bez recepta uglavnom nemaju ozbiljnu naučnu podršku i ne zamenjuju lekarsku procenu.
Ozbiljan pristup podrazumeva razgovor s lekarom, jutarnje krvne analize i, ako se utvrdi potreba, planirano lečenje uz redovnu kontrolu.