Jedan od najtipičnijih znakova gihta jeste iznenadan, intenzivan bol u palcu stopala koji se često javlja noću. Zahvaćeni zglob brzo otiče, crveni se, postaje topao i vrlo bolan na dodir.
Iako je palac stopala najčešće prvo mesto na kom se giht ispolji, bolest može da zahvati i druge zglobove, poput skočnog zgloba, kolena, lakta i ručnog zgloba. Napad uglavnom traje nekoliko dana, a bez odgovarajuće terapije može da se produži i do dve nedelje.
Organizam mokraćnu kiselinu stvara tokom razgradnje purina, a bubrezi je izlučuju urinom. Kada se stvara previše ili se izlučuje premalo, urati se zadržavaju i mogu da formiraju kristale koji pokreću upalu.
Važno je i to da povišena mokraćna kiselina ne znači automatski da osoba ima giht, jer mnogi ljudi sa hiperuricemijom nikada ne razviju napad.
Ono što ljudi najčešće pretražuju jeste kako da razlikuju giht od običnog bola u zglobu. Kod gihta je bol obično veoma jak, pojavljuje se iznenada, zglob otiče, koža bude crvena i topla, a pokret postaje bolan i ograničen. Između napada tegobe mogu potpuno da nestanu, pa čovek stekne utisak da je problem prošao.
Vremenom napadi mogu da budu češći i da traju duže ako se bolest ne leči.
Kod dela pacijenata, naročito kada giht dugo traje i nije dobro regulisan, mogu da se razviju tofi. To su čvorići nastali od naslaga kristala, najčešće oko zglobova ili na spoljašnjem delu uha. U početku mogu da ne bole, a kasnije mogu da oštete zglob i okolna tkiva.
Giht je povezan i sa bubrežnim kamencima, hroničnom bubrežnom bolešću, gojaznošću, hipertenzijom i dijabetesom, pa zato lečenje nema cilj samo da smiri napad, već i da smanji dugoročni rizik od komplikacija.
Zašto nastaje giht?
Napad mogu da podstaknu alkohol, određene namirnice bogate purinima, pojedini lekovi, fizička trauma i neka akutna stanja.
Kada je reč o ishrani, najveći značaj imaju alkohol, zaslađena pića, crveno meso, iznutrice i određene vrste morskih plodova.
Preporučuje se smanjenje unosa alkohola, izbegavanje zaslađenih napitaka, ograničavanje crvenog mesa i iznutrica, kao i određenih morskih plodova poput sardina, inćuna i školjki.
Istovremeno se savetuje obrazac ishrane sličan DASH režimu, sa više povrća, voća, integralnih žitarica i nemasnih mlečnih proizvoda.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza gihta se postavlja na osnovu simptoma, pregleda, laboratorije i po potrebi dodatnih testova.
Lekar često traži analizu mokraćne kiseline u krvi, a kada dijagnoza nije jasna može da predloži pregled zglobne tečnosti iz otečenog zgloba kako bi se pod mikroskopom tražili kristali urata.
Koriste se i metode snimanja kada treba proceniti nakupljanje kristala ili oštećenje zgloba.
Međutim, povišena mokraćna kiselina sama po sebi nije dovoljna za dijagnozu, baš kao što ni svaki bol u palcu stopala nije automatski giht. Zbog toga samostalno tumačenje laboratorije često vodi u pogrešan zaključak.
Kako se leči akutni napad gihta?
Kod akutnog napada cilj je da se što pre smire bol i upala. Smernice i klinički pregledi kao prvu liniju navode nesteroidne antiinflamatorne lekove, kolhicin i glukokortikoide.
Ove opcije se biraju prema opštem zdravstvenom stanju pacijenta, komorbiditetima i kontraindikacijama. Važno je da terapija krene rano, čim napad počne, jer tada obično daje najbolji efekat.
Pored lekova, pomažu odmor, hlađenje zgloba ledom umotanim u peškir i podizanje zahvaćenog ekstremiteta.
Dugoročno lečenje gihta
Kada giht više nije izolovan napad, već problem koji se ponavlja, lečenje mora da ide dalje od pukog smirivanja bola.
Tada se uvodi terapija za snižavanje mokraćne kiseline, sa ciljem da se spreče novi napadi, smanji taloženje kristala i sačuvaju zglobovi i bubrezi od trajnog oštećenja.
Alopurinol je najčešće lek prvog izbora. Uvodi se postepeno, uz pažljivo prilagođavanje doze, dok se ne postigne ciljni nivo mokraćne kiseline, najčešće ispod 6 mg/dL.
Kada nije dobar izbor za konkretnog pacijenta, u obzir dolaze i druge terapijske opcije, poput febuksostata, probenecida i, u težim slučajevima, peglotikaze.
Ovakva terapija se najčešće preporučuje osobama koje imaju česte napade, tofuse ili već razvijena oštećenja zglobova. Kod prvog napada odluka se donosi individualno, uzimajući u obzir funkciju bubrega, kamen u bubregu i visinu mokraćne kiseline.
Treba znati i da početak lečenja može privremeno da pokrene novi napad gihta. Zato se u prvim mesecima uz terapiju za snižavanje mokraćne kiseline često uvodi i zaštitna antiinflamatorna terapija.
Ishrana jeste važan deo kontrole bolesti, kao i smanjenje telesne mase kod osoba sa viškom kilograma. Ipak, kada su napadi česti ili je bolest već uznapredovala, promene navika same po sebi najčešće nisu dovoljne.
Ishrana kod gihta
Ishrana kod gihta ne svodi se na puko izbacivanje nekoliko namirnica, već na obrazac koji može da se održava na duge staze.
To podrazumeva manje alkohola, manje zaslađenih napitaka, manje iznutrica i velikih količina crvenog mesa, uz više povrća, voća, integralnih žitarica i nemasnih mlečnih proizvoda.
Kod osoba koje imaju višak kilograma, i umereno mršavljenje može da pomogne u snižavanju mokraćne kiseline i smanjenju učestalosti napada.
Iako promene u ishrani mogu da donesu vidljivo poboljšanje, kod mnogih pacijenata one nisu dovoljne kao jedina mera.
Kada je giht potvrđen, a napadi se ponavljaju, ishrana i terapija idu zajedno, jer tek tada kontrola bolesti ima pravi efekat.
Kada treba da se javite lekaru
Na pregled treba da odete kada se prvi put javi nagli bol i otok u zglobu, kada postoje raniji napadi koji postaju češći ili duži, kao i kada terapija koju već imate ne pomaže.
Hitnija procena je potrebna kada uz bolan i otečen zglob imate visoku temperaturu, drhtavicu, mučninu ili brzo pogoršanje simptoma, jer to može da liči i na infekciju zgloba, stanje koje traži brzo lečenje.
Rezime
Giht je bolest koja može da počne naglo, sa jakim bolom, otokom i crvenilom zgloba, ali uz pravovremenu dijagnozu i dobro vođeno lečenje najčešće može uspešno da se drži pod kontrolom.
Ključno je da se ne leči samo napad, već i uzrok problema, odnosno povišena mokraćna kiselina kada za to postoji indikacija.
Pregled lekara, odgovarajuća terapija, praćenje vrednosti mokraćne kiseline i dugoročne promene životnih navika zajedno čine osnovu dobre kontrole bolesti.