Šta je anksioznost i kako je prepoznati?

Nervoza pred važan razgovor, nelagoda uoči rezultata, besana noć zbog nečeg što tek dolazi – to su normalne reakcije. Telo se na taj način priprema, a ta napetost ponekad zaista pomogne da budemo prisutniji i oprezniji.

Problem nastaje kada ta ista napetost ne prolazi. Kada briga ostaje čak i kada razlog nestane, kada telo ostaje stegnuto bez jasnog povoda, kada misli kruže i noću i ujutru i usred radnog dana. Tada anksioznost prestaje da bude korisna reakcija i počinje da iscrpljuje.

Anksioznost je prirodna reakcija organizma na stres, neizvesnost ili osećaj opasnosti. Razlika između prolazne nervoze i anksioznosti koja remeti život nije uvek odmah vidljiva, ali se s vremenom jasno oseti.

Kada briga postaje anksioznost

Anksioznost nije isto što i obična briga. Povremena zabrinutost je normalna i javlja se kod većine ljudi. Međutim, kada osoba stalno očekuje problem, oseća unutrašnji nemir i teško kontroliše misli, moguće je da je prisutna anksioznost kao psihološko stanje ili poremećaj.

Kako nastaje anksioznost

Najteže je to što anksioznost retko ima jedan, jasan uzrok. Kod većine ljudi ona raste postepeno, pokretači mogu biti hronični pritisak na poslu, problemi u vezi, finansijske brige koje se gomilaju.

Dodajte tome loš san, previše kafe i nekoliko teških meseci bez prave pauze, i telo počinje da reaguje kao da je stalno u opasnosti.

Najčešći uzroci

Anksioznost najčešće nastaje kao rezultat kombinacije više faktora, a ne samo jednog uzroka. Kod velikog broja ljudi značajnu ulogu ima dugotrajan stres na poslu ili u privatnom životu, posebno kada osoba duže vreme funkcioniše pod pritiskom bez adekvatnog odmora.

Problemi u partnerskim i porodičnim odnosima takođe mogu doprineti razvoju simptoma, naročito kada su prisutni konflikti, nesigurnost ili emocionalna opterećenja. Finansijska nesigurnost, dugovi i stalna briga oko novca često dodatno pojačavaju osećaj napetosti i zabrinutosti.

Kod nekih osoba važan faktor mogu biti traumatska iskustva iz prošlosti, kao i gubitak bliske osobe, što ostavlja snažan emocionalni trag. Pored životnih okolnosti, određenu ulogu može imati i genetska predispozicija, odnosno veća sklonost ka anksioznim reakcijama u porodici.

Hormonalne promene, posebno u periodima većih telesnih promena, mogu uticati na raspoloženje i pojačati simptome. Takođe, prekomeran unos kofeina, energetskih pića ili drugih stimulansa može izazvati ubrzan rad srca, nemir i dodatnu napetost.

Nedostatak sna i hronična iscrpljenost značajno slabe sposobnost organizma da se nosi sa stresom. Kada se tome doda stalna izloženost pritisku i visokim očekivanjima, rizik od razvoja anksioznosti postaje još izraženiji.

Faktori rizika

Određene osobine ličnosti, životne okolnosti i zdravstveni faktori mogu povećati verovatnoću razvoja anksioznosti ili pojačati već postojeće simptome.

Kako prepoznati anksioznost

Simptomi mogu biti psihički, telesni i ponašajni. Kod nekih osoba dominiraju misli i emocije, dok kod drugih dominiraju fizičke tegobe.

Psihički simptomi

Psihički simptomi najčešće se odnose na način razmišljanja, emocionalno stanje i unutrašnji doživljaj svakodnevnih situacija. Kod mnogih osoba prisutna je stalna zabrinutost bez jasnog razloga, čak i kada nema realne opasnosti ili konkretnog problema.

Često se javlja osećaj preopterećenosti i unutrašnjeg pritiska, kao da je osoba stalno pod tenzijom. Razdražljivost i smanjeno strpljenje takođe su česti, pa i manje svakodnevne situacije mogu izazvati pojačanu reakciju.

Anksioznost može otežati koncentraciju i fokus, zbog čega osoba teže obavlja obaveze ili donosi odluke. Neretko se javlja osećaj gubitka kontrole nad mislima, kao i strah da će se dogoditi nešto loše, iako za to ne postoji jasan razlog.

Tokom većeg dela dana može biti prisutna napetost i unutrašnji nemir. Kod nekih osoba razvija se pojačana samokritičnost, uz stalno preispitivanje sopstvenih postupaka. Česte su i negativne misli koje se ponavljaju i teško zaustavljaju.

Telesni simptomi

Anksioznost često izaziva realne fizičke simptome, iako njihov uzrok nije organski. Nervni sistem ne pravi razliku između stvarne i zamišljene opasnosti, on jednostavno reaguje.

Zamislite situaciju: sedite kod kuće, sve je mirno, a srce odjednom počne da lupa kao da ste istrčali stepenice. Nema razloga, a telo se ponaša kao da postoji. Upravo to je jedan od najzbunjujućih aspekata anksioznosti, fizičke reakcije koje deluju nasumično i bez povoda.

Najčešće se javlja ubrzan rad srca ili osećaj preskakanja u grudima. Kod nekih je prisutno i stezanje u grudima, što samo po sebi može pojačati strah, jer odmah pomislite da nešto nije u redu sa srcem.

Disanje postaje plitko, ubrzano. Dlanovi se znoje. Ponekad se javi drhtanje ruku ili nogu, naročito u trenutku veće napetosti. Mišići su stalno stegnuti – najčešće u vratu, ramenima i vilici, često toliko da tek uveče primetite koliko ste bili zategnuti tokom dana.

Česte su i mučnina, nelagodnost u stomaku i problemi sa varenjem. Kod nekih se javi vrtoglavica, glavobolja ili suva usta.

Ovi simptomi mogu biti veoma neprijatni i zastrašujući, ali su poznata telesna reakcija na stres, ne znak da nešto fizički nije u redu.

Ponašajni simptomi

Kod mnogih ljudi anksioznost ne utiče samo na misli i telo, već menja i svakodnevno ponašanje. Ove promene često nastaju postepeno, pa osoba nekada ne primećuje odmah koliko su navike postale drugačije.

Jedan od čestih obrazaca je izbegavanje ljudi, mesta ili situacija koje izazivaju nelagodu. To može uključivati društvena okupljanja, javni prevoz, sastanke, razgovore ili obaveze koje stvaraju pritisak.

Kod nekih osoba javlja se odlaganje obaveza zbog straha od neuspeha, greške ili kritike. Zadaci se pomeraju, a to dodatno povećava stres i osećaj opterećenosti.

Često dolazi i do povlačenja iz društva, smanjene komunikacije i manjeg interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale. Osoba može imati potrebu da se izoluje kako bi izbegla dodatni pritisak.

Anksioznost može izazvati stalno proveravanje stvari, poput zaključanih vrata, poruka, obaveza ili sopstvenih postupaka. Na taj način osoba pokušava da smanji nesigurnost, ali se napetost često dodatno održava.

Mnogi imaju nemogućnost odmora i osećaj da stalno moraju nešto da rade ili kontrolišu. Prisutna može biti i pojačana potreba za kontrolom situacija, planiranjem i predviđanjem svakog detalja.

Kod pojedinih osoba javlja se traženje stalnog uveravanja od drugih, kroz pitanja da li je sve u redu, da li su nešto pogrešili ili da li postoji razlog za brigu.

Zbog mentalne iscrpljenosti i stalne napetosti često dolazi do smanjene produktivnosti, slabije koncentracije i težeg izvršavanja svakodnevnih zadataka.

Razlika između stresa i anksioznosti

Iako su povezani, stres i anksioznost nisu isto stanje.

Najčešći oblici

Anksioznost se može javiti u različitim oblicima, sa različitim intenzitetom i simptomima.

Kada postaje problem?

Povremena napetost je normalna. Problem nastaje kada simptomi traju duže vreme i narušavaju kvalitet života.

Kada se javiti stručnjaku

Razgovor sa psihologom ili psihijatrom je preporučljiv kada simptomi traju nedeljama ili mesecima, pojačavaju se ili ometaju svakodnevni život.

Kako se leči anksioznost

Lečenje zavisi od uzroka, intenziteta simptoma i trajanja tegoba. Kod velikog broja ljudi kombinacija više pristupa daje najbolje rezultate.

Psihoterapija

Psihoterapija predstavlja jedan od najefikasnijih načina lečenja anksioznosti, posebno kada simptomi traju duže vreme ili značajno utiču na svakodnevni život. Među najčešće preporučenim pristupima nalazi se kognitivno-bihejvioralna terapija, koja pomaže osobi da prepozna vezu između misli, emocija i ponašanja.

Kroz terapijski rad osoba uči da prepozna negativne obrasce mišljenja koji održavaju strah i zabrinutost. Cilj je da se takvi obrasci postepeno zamene realističnijim i korisnijim načinom razmišljanja.

Psihoterapija može doprineti smanjenju straha, napetosti i osećaja preopterećenosti. Takođe pomaže u učenju tehnika suočavanja sa stresom i neprijatnim emocijama, što olakšava svakodnevno funkcionisanje.

Kod mnogih ljudi terapija doprinosi vraćanju kontrole nad ponašanjem, jačanju samopouzdanja i sigurnijem reagovanju u stresnim situacijama.

Lekovi

Kada su simptomi izraženi, dugotrajni ili značajno remete svakodnevni život, lekar može preporučiti terapiju lekovima. Odluka o medikamentima donosi se individualno, u zavisnosti od intenziteta simptoma, opšteg zdravstvenog stanja i potreba pacijenta.

Najčešće se koriste antidepresivi, koji mogu pomoći u regulaciji anksioznosti i stabilizaciji raspoloženja. Njihov efekat se obično razvija postepeno, zbog čega je važno redovno i pravilno uzimanje prema uputstvu lekara.

U određenim situacijama mogu se koristiti i anksiolitici, najčešće kratkotrajno i uz stručni nadzor. Oni mogu brzo ublažiti simptome, ali se primenjuju oprezno zbog mogućnosti navikavanja.

Terapija se uvek prilagođava individualnim simptomima, a tokom lečenja važne su redovne kontrole kako bi se pratili efekti i po potrebi prilagodila terapija.

Promene životnih navika

Promene svakodnevnih navika predstavljaju veoma važan deo oporavka i često značajno doprinose smanjenju simptoma anksioznosti. Iako same po sebi nekada nisu dovoljne, u kombinaciji sa drugim pristupima mogu dati veoma dobre rezultate.

Redovan i kvalitetan san jedan je od ključnih faktora za stabilnost nervnog sistema. Kada je san poremećen, simptomi se često pojačavaju.

Fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno pomaže u smanjenju napetosti, poboljšava raspoloženje i doprinosi boljoj otpornosti na stres. Korisne mogu biti šetnje, trčanje, plivanje ili bilo koja aktivnost koja osobi prija.

Preporučuje se smanjenje kofeina, kao i manji unos alkohola i nikotina, jer ove supstance kod mnogih ljudi mogu pojačati nervozu i telesne simptome.

Tehnike disanja, relaksacije i opuštanja pomažu telu da izađe iz stanja stalne napetosti. Takođe je koristan strukturisan dnevni ritam, sa jasnim rasporedom obaveza i odmora.

Boravak u prirodi, kao i redovne pauze tokom dana, mogu doprineti smanjenju mentalnog opterećenja i boljem osećaju ravnoteže.

Kako sebi pomoći u trenutku pojačane napetosti

Kada dođe do naglog pojačanja simptoma, najvažnije je podsetiti sebe da je stanje prolazno i da će intenzitet simptoma postepeno opasti. Iako osećaj može biti neprijatan i zastrašujući, takvi naleti najčešće nisu opasni.

Jedan od najkorisnijih koraka jeste usporeno i duboko disanje. Mirno disanje pomaže telu da izađe iz stanja pojačane uzbune i šalje signal nervnom sistemu da nema neposredne opasnosti.

Dobro može pomoći i usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak. Fokusiranje na ono što trenutno vidite, čujete ili dodirujete često smanjuje vrtlog misli i vraća osećaj kontrole.

Napetost se često zadržava u telu, posebno u ramenima, vratu i vilici. Svesno opuštanje ovih regija može ublažiti fizičke simptome i smanjiti osećaj stegnutosti.

Kratka šetnja, promena prostora ili razgovor sa bliskom osobom takođe mogu pomoći da se intenzitet simptoma smanji. Korisno je i udaljavanje od stimulansa poput kofeina, naročito ako su simptomi izraženi.

Kod nekih ljudi prija umivanje hladnom vodom, jer može prekinuti osećaj preplavljenosti i pomoći vraćanju fokusa.

Prevencija

Anksioznost se ne može uvek sprečiti, ali se može otežati njen razvoj. Razlika je često u navikama koje izgledaju sitno, a dugoročno puno znače.

Redovan san, detoks organizma i fizička aktivnost nisu kliše, oni direktno utiču na to koliko nervni sistem može da podnese pre nego što počne da reaguje preterano. Nije potrebno ništa ekstremno: dovoljno je nekoliko šetnji nedeljno i dosledno vreme odlaska na spavanje.

Jednako je važno naučiti da se ne čeka da sve eksplodira. Problemi koji se rešavaju na vreme ne postaju teret koji se nosi mesecima. Razgovor sa bliskim ljudima, postavljanje granica na poslu, odbijanje obaveza koje nisu vaše, to nisu znaci slabosti, to je prevencija.

Kada primetite da napetost raste i da se teže odmara, to je pravi trenutak za reakciju. Ne kada već ne možete da funkcionišete.

Često postavljana pitanja

Zaključak

Ako ste u ovom tekstu prepoznali nešto što i sami osećate, poput stalnih misli koje ne staju, napetosti u telu bez razloga, umor od sopstvene glave, niste sami i ne preterujete.

Anksioznost je česta, dobro je istražena i, što je najvažnije, lečiva. Nije znak da ste „previše osetljivi“ ili da ne umete da se nosite sa životom. Uz pravi pristup, simptomi se mogu staviti pod kontrolu, mnogi ljudi to uspešno rade, i uz terapiju i uz promenu svakodnevnih navika.

Ako simptomi traju duže vreme ili vam otežavaju normalan život, razgovor sa psihologom ili psihijatrom je dobar sledeći korak.

Izvori

• National Institute of Mental Health (NIMH) – Anxiety Disorders
• American Psychiatric Association – What Are Anxiety Disorders?
• Mayo Clinic – Anxiety disorders: Symptoms and causes
• NHS – Generalised anxiety disorder in adults