Crvene, suzne i nadražene oči tokom proleća ili krajem leta najčešće nisu infekcija, već reakcija sluzokože oka na polen.
Dobra vest je da se blaži simptomi često mogu smiriti jednostavnim merama i pravilno izabranom terapijom.
Ipak, nije svako crveno oko alergijsko. Bol, osetljivost na svetlost, naglo zamućenje vida ili tegobe kod osobe koja nosi kontaktna sočiva zahtevaju oprezniji pristup i, često, pregled bez odlaganja.
Zašto polen izaziva svrab, crvenilo i suzenje očiju?
Alergijski konjunktivitis nastaje kada polen ili drugi alergen dospe na konjunktivu, tanku opnu koja prekriva beonjaču i unutrašnju stranu kapaka. Kod osetljivih osoba imuni sistem aktivira mastocite, ćelije koje oslobađaju histamin i druge zapaljenske supstance. Krvni sudovi se šire, pa oko pocrveni, dok nadraženi nervni završeci izazivaju svrab i peckanje. Pojačano suzenje je pokušaj oka da ispere alergen.
Svrab je vodeći simptom alergijskog konjunktivitisa. Kada svrab izostaje, treba ozbiljnije razmotriti druge uzroke crvenila oka, navodi Američko udruženje za pedijatrijsku oftalmologiju i strabizam.
Kod jače reakcije može se javiti i izražen otok konjunktive, koji se naziva hemoza. Simptomi obično zahvataju oba oka, mada jedno može biti izraženije nadraženo. Trljanje kratko deluje kao olakšanje, ali dodatno oštećuje suzni film, pojačava otok kapaka i produžava zapaljensku reakciju.
Kako razlikovati alergiju od infekcije i suvog oka?
Sama boja oka nije dovoljna za dijagnozu. Alergija najčešće izaziva intenzivan svrab, bistar vodenast sekret i otok kapaka, često uz kijanje ili zapušen nos. Virusni konjunktivitis može početi na jednom oku, zatim preći na drugo, a često se javlja uz prehladu. Gust žut ili zelen sekret i slepljeni kapci više odgovaraju bakterijskoj infekciji, mada granice nisu uvek jasne. Suvo oko češće daje osećaj peska, žarenje i umor pri gledanju u ekran.
| Simptom | Verovatniji uzrok |
|---|---|
| Jak svrab u oba oka | Alergija |
| Gust sekret i slepljeni kapci | Bakterijska infekcija |
| Peckanje posle rada za ekranom | Suvo oko |
| Bol ili fotofobija | Potrebna procena lekara |
Tabela pomaže u orijentaciji, ali ne zamenjuje pregled. Važan trag je i tok tegoba: alergija se vraća pri sličnim izlaganjima, dok infekcija često ima kontakt sa obolelom osobom.
Šta možete da uradite čim simptomi počnu?
Prvi cilj je da smanjite kontakt sa alergenom i umirite površinu oka. Pre kupovine bilo kog preparata, izbor kapi za oči treba prilagoditi dominantnom problemu: suvoći, svrabu ili izraženoj alergijskoj reakciji.
Za početak najčešće pomažu sledeće mere:
- stavite hladan, čist oblog na zatvorene kapke pet do deset minuta;
- isperite površinu oka veštačkim suzama, bez dodirivanja vrhom bočice;
- ne trljajte oči, jer mehaničko nadraživanje pojačava oslobađanje zapaljenskih medijatora;
- posle boravka napolju operite lice i kosu i promenite odeću;
- na otvorenom nosite naočare koje smanjuju direktan kontakt polena sa očima.
Hladnoća privremeno sužava krvne sudove i ublažava otok, ali ne uklanja uzrok alergije. Oblog treba da bude prijatno hladan, ne zaleđen, i bez snažnog pritiska na očnu jabučicu.
Koje vrste kapi imaju medicinskog smisla?
Veštačke suze razblažuju i ispiraju alergene, pa su razuman prvi izbor kod blažih simptoma. Kod izraženog svraba koriste se lokalni antihistaminici ili preparati dvostrukog dejstva, koji blokiraju histamin i stabilizuju mastocite.
Savremeni pregled terapije alergijskog konjunktivitisa navodi upravo ove lokalne lekove kao prvu farmakološku liniju za sezonske i celogodišnje tegobe.
Važno kod izbora kapi
- Preparati sa konzervansima nekim ljudima dodatno nadražuju površinu oka, naročito kada se koriste više puta dnevno.
- Kapi koje samo sužavaju krvne sudove mogu brzo smanjiti crvenilo, ali nisu dobro dugoročno rešenje.
- Česta upotreba može dovesti do povratnog, ponekad jačeg crvenila nakon prestanka.
- Antibiotske kapi ne pomažu kod alergije niti kod virusnog konjunktivitisa.
- Kortikosteroidne kapi mogu biti efikasne kod težih oblika, ali se koriste samo uz kontrolu oftalmologa zbog rizika od povišenog očnog pritiska, katarakte i infekcije rožnjače.
Kako smanjiti izlaganje polenu bez života u zatvorenom?
Potpuno izbegavanje polena nije realno, ali izloženost može da se smanji pametnim rasporedom. Agencija za zaštitu životne sredine prati koncentracije alergenog polena u Srbiji od početka februara do prvih dana novembra.
Drveće dominira od februara do početka maja, trave od maja do druge dekade jula, a korovi od druge polovine jula do novembra, kada je posebno važna ambrozija.
Da li ste znali?
Kiša može privremeno oboriti koncentraciju polena, ali vetar nakon sušnog perioda često ponovo raspršuje velike količine. Emisija polena je obično veća kada je vazduh topliji, vlažnost niža, a vreme vetrovito. Zato proveravanje zvaničnih podataka o alergenom polenu ima više smisla od oslanjanja samo na kalendar. U danima visokih koncentracija držite prozore zatvorene tokom najproblematičnijeg dela dana, provetravajte kraće i ne sušite posteljinu napolju.
Tablete protiv alergije pomažu, ali nisu uvek najbolje za oči
Oralni antihistaminici mogu biti korisni kada su crvene oči deo šire polenske alergije sa kijanjem, curenjem nosa, svrabom nepca ili otokom kapaka. Međutim, kod simptoma ograničenih na oči lokalna terapija često deluje direktnije i uz manje sistemskih neželjenih efekata.
Neki antihistaminici, naročito stariji, mogu smanjiti lučenje suza i pojačati osećaj suvoće, pa osoba istovremeno ima manje svraba, ali više peckanja.
Tablete ne treba udvostručavati niti kombinovati nasumično ili dugotrajno, jer različiti proizvodi mogu sadržati istu aktivnu supstancu. Alergijska upala nosa može da utiče i na Eustahijevu tubu, zbog čega se uz sezonu polena ponekad javlja i osećaj začepljenog uha bez bola. Ako su nosni simptomi dominantni, lekar ili farmaceut može proceniti da li su prikladni antihistaminik, lokalni sprej ili kombinovani pristup.
Kontaktna sočiva treba skinuti dok se oko ne smiri
Kontaktna sočiva mogu zadržavati polen i dodatno iritirati već zapaljenu površinu oka. Čim se pojave crvenilo, bol, neobično suzenje ili zamućen vid, sočiva treba izvaditi i preći na naočare dok simptomi potpuno ne prođu. Ne vraćajte isti par jednokratnih sočiva, a kutijicu i rastvor zamenite prema uputstvu proizvođača.
Sočiva nemojte ispirati vodom iz česme niti spavati sa njima ako za to nisu izričito odobrena. Oprez je važan zato što crveno oko kod osobe koja nosi sočiva nije automatski alergija.
CDC upozorava na mikrobni keratitis, infekciju rožnjače koja može početi crvenilom, bolom, fotofobijom i naglim zamućenjem vida. U takvoj situaciji potrebno je odmah ukloniti sočiva i javiti se oftalmologu.
Šminku za oči takođe pauzirajte dok iritacija traje, posebno ako je stara ili je korišćena pre pojave simptoma.
Popularni kućni saveti mogu napraviti više štete nego koristi
Obloge od kamilice, čaja, majčinog mleka ili biljnih tinktura često se preporučuju na društvenim mrežama, ali nisu sterilni preparati za oko. Mogu sadržati čestice, mikroorganizme ili biljne alergene i tako pogoršati iritaciju. Čista hladna obloga i registrovane veštačke suze imaju bolji odnos koristi i rizika.
Praktična napomena
Ako oblog koristite za oba oka, uzmite dve odvojene čiste gaze ili krpe. Ni ispiranje oka vodom iz otvorene posude nije isto što i sterilni fiziološki rastvor ili kapi namenjene oku.
Vrhom bočice ne dodirujte trepavice, kapak ili rožnjaču, a preparat ne delite sa drugima. Posebno izbegavajte samoinicijativnu upotrebu starih antibiotskih ili steroidnih kapi koje su ostale od ranije.
Crvenilo može izgledati slično kod alergije, infekcije, povrede rožnjače i upale unutar oka, dok se terapija za ta stanja značajno razlikuje.
Kada crveno oko zahteva pregled lekara?
Blaga alergijska reakcija obično počinje da popušta kada se smanji izlaganje alergenu i uvede odgovarajuća terapija. Pregled je potreban ako tegobe traju nekoliko dana bez jasnog poboljšanja, često se vraćaju ili zahtevaju svakodnevnu upotrebu lekova.
Hitniju procenu traže simptomi koji nisu tipični za jednostavnu alergiju:
- bol u oku ili bol pri pokretanju oka;
- izražena osetljivost na svetlost;
- zamućenje ili gubitak vida koji ne prolazi treptanjem;
- jako crvenilo jednog oka, povreda ili strano telo;
- gust sekret, izražen otok ili pogoršanje uprkos terapiji;
- crveno oko kod osobe koja nosi kontaktna sočiva.
Kod male dece, trudnica, osoba sa oslabljenim imunitetom ili posle operacije oka prag za javljanje lekaru treba da bude niži. Smernice CDC-a za konjunktivitis posebno izdvajaju bol, fotofobiju, trajno zamućenje vida i intenzivno crvenilo kao razloge za lekarski pregled.
Smirivanje simptoma je važno, ali tačna procena je važnija
Kada oči svrbe, suze i reaguju zajedno sa nosom u vreme visokih koncentracija polena, alergija je verovatan uzrok. Hladan oblog, veštačke suze, manje izlaganja i odgovarajuće antialergijske kapi često donose olakšanje bez komplikovanih postupaka.
Ipak, nemojte pokušavati da svako crvenilo uklopite u poznatu alergiju. Ako se pojave bol, fotofobija, promena vida ili tegobe sa kontaktnim sočivima, pregled nije preterana opreznost, već najkraći put do bezbednog lečenja.