Svaka treća osoba starija od 30 godina bar jednom u životu oseti simptome hemoroida. Svrab, peckanje, osećaj otoka posle pražnjenja creva ili krv na toalet papiru najčešće izazovu paniku, a onda i pretragu interneta u kojoj se meša sve i svašta, od bapskih recepata do skupih operacija. Problem je što većina tih informacija nije zasnovana na dokazima, već na onome što je nekome nekad pomoglo.
Ovaj tekst se drži druge logike. Umesto anegdota, oslanja se na kliničke studije i mišljenje proktologa koji se ovom problematikom bavi svakodnevno.
Lečenje hemoroida počinje ishranom, ne operacijom
Kad neko prvi put potraži lečenje hemoroida, očekuje intervenciju. U praksi, prva linija terapije je mnogo jednostavnija: vlakna, tečnost i promena navika u toaletu.
Kohranov sistematski pregled sedam randomizovanih studija sa 378 pacijenata pokazao je da vlakna smanjuju rizik od dugotrajnih simptoma za oko 47%, a rizik od krvarenja za polovinu u odnosu
na kontrolnu grupu bez vlakana. Efekat je bio dosledan i posle šest nedelja i posle tri meseca praćenja, dok se kod prolapsa i bola nije pokazao jasan uticaj.
Preporučeni unos vlakana je oko 28 g dnevno za žene i 38 g za muškarce, količina koju je bez suplementa teško postići uz uobičajenu ishranu. Psilijum je najčešće korišćen i najbolje istražen izvor.
Šta stvarno pomaže
Pod „prirodnim lečenjem“ ljudi najčešće misle na kombinaciju ishrane, higijene i lokalnih preparata biljnog porekla.
Ono što nauka podržava:
- Vlakna iz hrane – integralne žitarice, povrće, mahunarke, voće
- Dovoljan unos tečnosti, jer vlakna bez vode dodatno otežavaju pražnjenje
- Sedeće kupke mlakom vodom, koje smanjuju oticanje i nelagodnost
- Kraće zadržavanje u toaletu, bez telefona i bez naprezanja
- Svakodnevna fizička aktivnost, umesto dugog sedenja
Za lokalno olakšanje simptoma poput svraba, peckanja, vlaženja i krvarenja, u apotekama je dostupan i Rectovenal Acute, anorektalni gel sa taninima iz ekstrakta kore hrasta i flavonoidima
(diosmin i hesperidin).
Prema podacima proizvođača, klinički je testiran i deluje na simptome već posle 15 minuta primene, a koristi se bez recepta kao dopuna promeni životnih navika, ne kao njena zamena.
Unutrašnji hemoroidi lečenje: kad su vlakna dovoljna, a kad nisu
Podela na stepene određuje pristup lečenju:
| Stepen | Karakteristike | Pristup lečenju |
| I | Blago uvećani, bez prolapsa | Ishrana, higijena, lokalni preparati |
| II | Prolabiraju pri naprezanju, vraćaju se sami | Konzervativno ili ambulantne procedure |
| III | Prolabiraju, ne vraćaju se same | Ambulantne procedure ili operacija |
| IV | Trajno prolabirani | Hirurško lečenje |
Unutrašnji hemoroidi u prvom i delu drugog stepena obično reaguju na konzervativne mere. Kada prolaps postane izražen ili krvarenje uporno, u igru ulaze ambulantne procedure poput
podvezivanja gumicom ili skleroterapije, a tek posle njih razmatra se operacija.
Koliko traju hemoroidi bez lečenja
Odgovor zavisi od stepena i od toga da li se menjaju navike. Blaži slučajevi, izazvani jednokratnim naprezanjem (na primer tokom trudnoće, posle porođaja ili podizanja tereta), mogu se povući za nekoliko dana do
dve nedelje uz promenu ishrane.
Hronična hemoroidalna bolest, koja nastaje usled dugogodišnjih loših navika, sedenja, zatvora ili nasledne predispozicije, retko prolazi sama i sklona je vraćanju čak i posle uspešnog lečenja.
Zato je važno razumeti da je hemoroidalna bolest kod većine ljudi hronična, a ne jednokratna epizoda. Akutna postaje samo u slučaju tromboze ili uklještenja hemoroida, stanja koja zahtevaju
hitan pregled.
Šta kažu proktolozi
Dr Milena Šćepanović, proktolog i šef Odseka za koloproktologiju KBC Zvezdara, naglašava da adekvatna ishrana ostaje prva metoda lečenja i da je u prvom stadijumu bolesti često i dovoljna.
Prema njenim rečima, ishrana ostaje pratilac svih ostalih vidova terapije jer poboljšava njihov ishod.
Ona takođe upozorava da simptomi slični hemoroidima mogu poticati i od drugih bolesti ove regije, uključujući analnu fisuru, apsces ili, ređe, tumor debelog creva, pa je pregled lekara jedini
pouzdan način da se dijagnoza potvrdi.
Lečenje hemoroida krompirom i slični narodni recepti
Krompir, aloja, med, beli luk i razne biljne masti spadaju u kategoriju narodnih recepata koji se prenose generacijama, ali za koje ne postoji klinička studija koja bi potvrdila njihovu efikasnost.
Hladan oblog od krompira može privremeno smanjiti osećaj otoka zahvaljujući hladnoći, sličan efekat kao obična kesica leda umotana u peškir, ali to nije lečenje uzroka, već trenutno ublažavanje simptoma.
Problem sa ovakvim pristupima je što odlažu pravu dijagnozu. Krvarenje se lako pripiše hemoroidima dok se ne isključe ozbiljnija stanja, a to zahteva pregled, ne kuhinjski recept.
Kada konzervativne metode nisu dovoljne
Za drugi i treći stepen hemoroida, ambulantne procedure su danas standard pre razmišljanja o operaciji. Studija objavljena u BMC Surgery, randomizovano ispitivanje na 70 pacijenata sa
hemoroidima drugog stepena, pokazala je da je laserska hemoroidoplastika u prve dve nedelje davala manje bola, krvarenja i osećaja otoka u poređenju sa podvezivanjem gumicom, dok je stopa
recidiva posle godinu dana bila slična kod oba pristupa.
Za teže, treći stepen hemoroida, poređenje je drugačije. HOLLAND studija, randomizovano kontrolisano ispitivanje objavljeno u Diseases of the Colon & Rectum, pokazala je da klasična operacija
(hemoroidektomija) daje bolje dugoročne rezultate i znatno niži procenat ponovne pojave bolesti od podvezivanja gumicom, ali uz veće troškove i duži oporavak.
Razlika u stopi recidiva između ove dve metode iznosila je oko 33 procentna poena u korist operacije.
Ovi podaci potvrđuju ono što proktolozi u praksi ponavljaju. Ne postoji jedna „najbolja“ metoda za sve. Izbor zavisi od stepena bolesti, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i toga koliko je prihvatljiv u odnosu na invazivnost zahvata.
Zaključak
Nauka je prilično jasna po pitanju lečenja hemoroida. Kod blažih stepena, promena ishrane i dovoljan unos vlakana daju merljive rezultate, potvrđene ponovljenim kliničkim studijama.
Kod izraženijeg prolapsa ili krvarenja, ambulantne procedure poput podvezivanja gumicom ili laserske hemoroidoplastike nude dobar balans između efikasnosti i invazivnosti.
Operacija ostaje rezervisana za teže slučajeve, gde donosi najniži procenat recidiva po cenu dužeg oporavka.
Bez obzira na stepen bolesti, prvi korak ostaje isti: pregled kod lekara koji će potvrditi da je zaista reč o hemoroidima, a ne o nekom drugom stanju iste regije koje zahteva sasvim drugačiji pristup.