Rane koje sporo zarastaju - greške u nezi koje produžavaju oporavak

Većina rana, uključujući i one posle hirurških zahvata, zatvori se u roku od četiri do šest nedelja.

Ako posekotina, ogrebotina ili rez posle operacije i dalje izgleda isto posle nekoliko nedelja, telo vam jasno pokazuje da nešto ometa proces.

Kod mnogih ljudi uzrok nije ozbiljna bolest, već navike koje deluju bezazleno: rana se ostavlja da „diše“, ispira se alkoholom, a krasta se skida čim počne da svrbi.

Rane koje sporo zarastaju gotovo uvek imaju objašnjenje. Nekad je to infekcija, nekad slabija cirkulacija, a vrlo često greška koju pravimo sami.

Ključne tačke:

Većina rana treba da se zatvori za četiri do šest nedelja, a sve duže od toga traži pregled.
Pokrivena i blago vlažna rana zarasta brže od rane koja se suši na vazduhu.
Alkohol, jod i hidrogen peroksid oštećuju i zdrave ćelije koje popravljaju tkivo.
Skidanje kraste i stalno diranje rane vraćaju zarastanje korak unazad.
Pušenje, manjak proteina i loš san usporavaju oporavak iznutra.
Crvenilo koje se širi, gnoj, jači bol i temperatura znače da je vreme za lekara.

Napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i savet lekara. Ako imate dijabetes, problem sa cirkulacijom ili ranu posle operacije, negu uvek dogovorite sa svojim lekarom.

U čemu najčešće grešimo kod nege rane?

Prvih nekoliko dana posle povrede odlučuje mnogo. Tada se formira ugrušak, imune ćelije čiste ranu, a nova koža počinje da raste od ivica ka sredini.

Svaki put kada taj proces prekinete, vraćate ga unazad.

Ostavljanje rane da se osuši na vazduhu

nega rane — Rana koja se suši na vazduhu zarasta sporije, jer ćelijama koje je popravljaju treba blago vlažna i pokrivena sredina

Ovo je verovatno najrasprostranjeniji mit. Mnogi veruju da rana brže zarasta kada se skine flaster i pusti da „diše“. U stvarnosti je obrnuto.

Prema smernicama za negu hroničnih rana koje objavljuje Better Health Channel, ćelijama koje učestvuju u zarastanju potrebna je vlažna sredina. Rana izložena vazduhu gubi toplotu, pa posle dugog „provetravanja“ nekoliko sati sporije napreduje. Suva krasta nije dokaz da je sve u redu. Ona je prepreka preko koje nove ćelije moraju da se probijaju.

Ispiranje rane alkoholom, jodom ili hidrogenom

Peckanje ne znači da sredstvo deluje, nego da oštećuje tkivo, uključujući i zdrave ćelije koje treba da zatvore ranu.

Kako navodi WebMD u vodiču za negu posekotina i ogrebotina, za čišćenje obične površinske rane dovoljna je čista, hladna voda, dok jod, alkohol, hidrogen peroksid i iritantne sapune treba izbegavati.

Okolinu rane nežno operite blagim sapunom, a sitna zrnca peska ili trnje uklonite pincetom koju ste prethodno očistili.

Skidanje kraste i stalno diranje rane

Krasta svrbi, i to je zapravo znak da rana radi svoj posao. Ipak, prsti su jedan od najčešćih puteva kojim bakterije stižu u ranu. Svako čačkanje, podizanje flastera „samo da vidite“ i pritiskanje ivica otvara ranu iznova.

Ranu dodirujte samo opranim rukama i samo tokom previjanja.
Kada krasta svrbi, blago pritisnite kožu pored nje umesto da češete.
Odeću koja trlja preko rane zamenite širim komadom dok se koža ne zatvori.

Pogrešan flaster ili predugo nošenje istog

Flaster koji se natopio, odlepio na ivicama ili stoji tri dana zaredom više šteti nego što koristi. Znoj i vlaga spolja stvaraju idealne uslove za bakterije.

Ako posle skidanja primetite svrab, plikove ili peckanje baš tamo gde je bio lepak, moguće je da vam taj materijal ne odgovara, pa pređite na sterilnu gazu i hipoalergenu traku.

Za manje posekotine i ogrebotine praktičan izbor su medicinski flasteri za rane sa upijajućim jastučićem koji se ne lepi za ranu, a u ponudi online apoteke Zdravkoteka možete izabrati veličinu i vrstu koja odgovara mestu povrede. Menjajte ga jednom dnevno i svaki put kada se ukvasi ili zaprlja.

Rane koje sporo zarastaju zbog navika i opšteg stanja organizma

Nekada je nega besprekorna, a rana i dalje stoji u mestu. Tada razlog treba tražiti iznutra, jer telo novo tkivo gradi od onoga što dobija kroz ishranu, san i krvotok.

Pušenje i alkohol smanjuju dotok kiseonika

Nikotin sužava krvne sudove, pa do rane stiže manje kiseonika. Alkohol usporava stvaranje novih ćelija kože i slabi imuni odgovor.

Prema pregledu koji je objavio Medical News Today o uzrocima sporog zarastanja rana, pored pušenja i alkohola na brzinu oporavka utiču i dijabetes, gojaznost, starija životna dob i pojedini lekovi, poput kortikosteroida.

Ako koristite terapiju koja deluje na imunitet, ne prekidajte je na svoju ruku. Pitajte lekara kako da prilagodite negu.

Premalo proteina, cinka i vitamina C

Koža se obnavlja od proteina, a za stvaranje kolagena potreban je vitamin C.

Ovo potvrđuju i Joyce Black i Patricia Hotaling, koje objašnjavaju da je pothranjenost čest razlog zbog kog rana ne napreduje.

Ishrana kojom ste se hranili pre povrede često nije dovoljna da telo popravi oštećeno tkivo.

Dok rana zarasta, u obroke uključite:

jaja, ribu, mahunarke i mlečne proizvode kao izvor proteina,
papriku, citruse, kivi i kupus zbog vitamina C,
meso, semenke i integralne žitarice zbog cinka.

Ako ste uz to stalno umorni i bledi, proverite krvnu sliku. Nizak hematokrit u krvi može da ukaže na anemiju, a anemija je jedan od poznatih razloga sporijeg zarastanja.

Loš san i hronični stres

Tokom dubokog sna telo najintenzivnije obnavlja tkiva. Kada danima spavate pet sati i živite pod pritiskom, hormoni stresa ostaju povišeni i koče imune ćelije u prvoj fazi zarastanja.

Ako vam je san redovno isprekidan, vredi da prepoznate najčešće probleme sa spavanjem i počnete da ih rešavate, jer rana ne čeka da se odmorite.

Znaci da je potreban lekar

Kućna nega ima svoje granice. Kako navodi portal eKlinika, lekaru treba da se javite ako zarastanje traje duže od četiri do šest nedelja, ako napredak uopšte nije vidljiv ili ako se rana vremenom širi.

Znaci infekcije koje ne treba čekati

Javite se lekaru odmah ako primetite:

crvenilo koje se širi od ivica rane,
otok, toplotu i bol koji jačaju umesto da slabe,
žutozelen gnoj ili neprijatan miris,
povišenu temperaturu, drhtavicu ili otečene limfne čvorove.

Ovi znaci mogu da ukazuju na bakterijsku infekciju. Jedna od čestih kod otvorenih rana je stafilokokna infekcija, koja zahteva pregled i, po potrebi, antibiotsku terapiju. Nemojte čekati sledeću nedelju da vidite „kako će biti“.

Kome je potrebna posebna pažnja

Osobe sa dijabetesom, slabom cirkulacijom ili oslabljenim imunitetom, kao i starije osobe, treba ranije da pokažu ranu lekaru

Osobe sa dijabetesom, slabom cirkulacijom u nogama i oslabljenim imunitetom, kao i starije osobe, treba ranije da pokažu i manju ranu lekaru.

Isto važi za duboke i razjapljene posekotine, ujede životinja i rane zaprljane zemljom ili zarđalim predmetom.

Ako niste sigurni da li vam je vakcina protiv tetanusa ažurna, i to je razlog za posetu.

Česta pitanja o ranama koje sporo zarastaju

Ovo su pitanja koja ljudi najčešće postavljaju kada rana ne napreduje onako kako su očekivali.

Da li smem da se tuširam dok mi rana zarasta?

Kod većine površinskih rana kratko tuširanje mlakom vodom ne smeta. Izbegavajte kadu, bazen i more dok se koža ne zatvori, ranu posle tuširanja potapkajte čistim peškirom i odmah stavite nov flaster. Za hirurške rane važe uputstva koja ste dobili pri otpustu.

Zašto mi rana posle dve nedelje i dalje vlaži?

Mala količina bistre ili blago žućkaste tečnosti normalna je u prvim danima. Ako se posle dve nedelje sekret pojačava, zeleni ili ima miris, to više nije deo zarastanja i ranu treba da pogleda lekar.

Da li je bolje da stavim mast za rane ili samo flaster?

Tanak sloj masti pomaže da rana ostane vlažna i da se flaster ne zalepi za nju. Ako posle nanošenja primetite osip ili pojačan svrab, prestanite da je koristite, jer neki ljudi reaguju na sastojke antibiotskih masti.

Kako da znam da mi rana zarasta kako treba?

Rana koja zarasta postaje manja iz nedelje u nedelju, ivice se približavaju, a crvenilo oko nje bledi. Najlakše je da je fotografišete jednom nedeljno pod istim svetlom i uporedite snimke.

Rane koje sporo zarastaju traže doslednost, a ne čudotvorna sredstva

Većini rana koje sporo zarastaju nisu potrebni posebni preparati, već manje grešaka.

Pokrijte ranu, isperite je vodom umesto alkoholom, ne skidajte krastu i menjajte flaster čim se ukvasi.

Istovremeno se pobrinite za ono što telo gradi iznutra: dovoljno proteina, kvalitetan san i što manje cigareta.

Kada ste iscrpljeni, pomaže i da znate kako da ojačate imunitet posle stresa i umora, jer upravo imuni sistem vodi prve dane zarastanja.

A ako rana posle nekoliko nedelja i dalje stoji u mestu, ne čekajte više. Zakažite pregled kod izabranog lekara i pokažite mu ranu dok je problem još mali.