Trudnoća donosi mnogo lepih trenutaka, ali i sasvim razumljiva pitanja. Kada se zakazuje prvi pregled, koje analize treba uraditi, da li se beba razvija kako treba i da li je svaki novi nalaz razlog za brigu?
Zato je lakše kada unapred znate šta vas očekuje. Pregledi tokom trudnoće imaju svoj redosled i svaki od njih pomaže lekaru da prati vaše zdravlje i razvoj bebe, ali i da na vreme primeti kada je potrebna dodatna kontrola.
U nastavku ćemo proći kroz najvažnije preglede, od prvih nedelja pa sve do približavanja porođaja.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne može zameniti pregled, dijagnozu ili individualni plan terapije.
Kako izgleda raspored pregleda tokom trudnoće?
Kada prvi put pogledate ceo kalendar kontrola, može delovati kao da vas tokom trudnoće čeka veliki broj pregleda i analiza. U praksi, svaki period ima svoj fokus, a lekar raspored prilagođava vašem zdravstvenom stanju, razvoju bebe i nalazima sa prethodnih kontrola.
Tabela ispod daje jednostavan pregled šta se najčešće prati tokom pojedinih faza trudnoće. Ne treba je posmatrati kao strogo pravilo, već kao orijentir koji vam pomaže da lakše razumete šta vas očekuje.
|
Period trudnoće |
Glavni fokus pregleda |
| 6–14. nedelja | Potvrda trudnoće, početne analize i rani prenatalni skrining |
| 18–24. nedelja | Procena anatomije bebe i položaja posteljice |
| 24–32. nedelja | OGTT, anemija, antitela i procena rasta |
| 35–37. nedelja i dalje | GBS bris, akušerska procena i CTG prema indikaciji |
Pregledi u trudnoći imaju svoj raspored, ali ne i isti plan za svaku ženu
Tokom uredne trudnoće pregledi u trudnoći raspoređeni su po trimestrima kako bi se istovremeno pratili zdravlje buduće mame i razvoj bebe.
Novi Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće iz 2026. daje vremenski okvir za kontrole u Srbiji, dok se konačan raspored prilagođava nalazima i faktorima rizika.
Ako trudnoću želite da pratite privatno, važno je da postoji kontinuitet između pregleda. Kada je u pitanju ginekološka ordinacija Novi Sad ima nekoliko mogućnosti, a ordinacija dr Dragana Lugonjića među uslugama navodi praćenje trudnoće i ultrazvučne preglede, kao i CTG i kompletan kontrolni pregled trudnica.
View this post on Instagram
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje osam kontakata sa zdravstvenim radnikom tokom trudnoće, počev od prvog trimestra. To je opšti model; broj i vreme pregleda mogu biti drugačiji kada nalazi zahtevaju češće praćenje.
Prvi pregled postavlja osnovu za sve naredne kontrole
Prvi pregledi u trudnoći imaju mnogo širi zadatak od same potvrde da je test pozitivan. Ultrazvučnim pregledom lekar potvrđuje trudnoću, procenjuje njenu starost i proverava rani razvoj, dok istovremeno prikuplja podatke koji će biti važni tokom narednih meseci.
Na prvom antenatalnom pregledu najčešće možete očekivati:
- merenje krvnog pritiska, koji se potom kontroliše i tokom narednih pregleda;
- merenje telesne mase i visine, uz izračunavanje BMI na početku trudnoće;
- kompletnu krvnu sliku, koja između ostalog pomaže u ranom otkrivanju anemije;
- određivanje krvne grupe i RhD faktora, kao i skrining anti-eritrocitnih antitela;
- glikemiju našte, odnosno proveru nivoa šećera u krvi;
- analizu urina i sedimenta, uz proveru postojanja bakterija u urinu kada nema simptoma;
- TSH, kojim se procenjuje funkcija štitaste žlezde;
- testiranje na određene infekcije, među kojima su HIV, sifilis i hepatitis B, dok se pojedine druge analize rade u zavisnosti od prethodnog imuniteta i procene lekara.
Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće, upravo ove početne kontrole stvaraju osnovu sa kojom se porede kasniji nalazi.
Zato poenta prvog pregleda nije da dobijete što duži spisak analiza. Važnije je da lekar stekne jasnu sliku o vašem zdravlju, prethodnim trudnoćama i eventualnim faktorima rizika, kako bi naredne preglede i dodatne analize prilagodio vama i toku trudnoće.
Od 11. do 14. nedelje procenjuje se rani razvoj i rizik od hromozomskih odstupanja
Period između 11. i 14. nedelje važan je zbog ultrazvučne procene ranog razvoja bebe i prenatalnog skrininga. Prema Nacionalnom vodiču, kombinovani skrining se preporučuje između 11+0 i 13+6 nedelja trudnoće i ne daje dijagnozu, već procenu rizika za određene hromozomske anomalije.
U ovom periodu pregled i skrining mogu da obuhvate:
- merenje nuhalne translucence (NT), odnosno sloja tečnosti u predelu vrata fetusa;
- merenje CRL-a, dužine fetusa od temena do trtice, koje pomaže u proceni gestacijske starosti;
- ranu procenu anatomije fetusa, koliko je to moguće u ovoj fazi razvoja;
- PAPP-A i slobodni beta-hCG iz krvi majke, koji se zajedno sa ultrazvučnim nalazom koriste za izračunavanje rizika;
- procenu rizika za trisomije 21, 18 i 13, odnosno Downov, Edvardsov i Patau sindrom;
- razgovor o NIPT testu, odnosno analizi slobodne ćelijske DNK, kada trudnica želi ili postoji razlog za dodatni skrining.
Važno je razlikovati skrining od dijagnostičkog testa. NIPT odnosno cfDNA ima veoma dobru pouzdanost u skriningu najčešćih trisomija, ali ni pozitivan ni negativan rezultat sam po sebi nije konačna dijagnoza. ACOG takođe naglašava da NIPT ne zamenjuje ultrazvučni pregled anatomije fetusa i da pozitivan rezultat treba potvrditi dijagnostičkim testiranjem.
Ako rezultat pokaže povećan rizik ili se na ultrazvuku uoči nalaz koji zahteva dodatnu proveru, lekar može preporučiti genetsko savetovanje i dijagnostičke postupke kao što su biopsija horionskih čupica ili amniocenteza.
Detaljan ultrazvuk u sredini trudnoće proverava anatomiju bebe
Termin detaljnog ultrazvuka se planira u periodu kada je anatomiju fetusa moguće pouzdano proceniti, a nacionalni vodič raspoređuje kontrolu i ultrazvučnu procenu oko sredine trudnoće, dakle 20-a nedelja. Tada se ne gleda samo veličina bebe, već razvoj organa i položaj posteljice, uz procenu plodove vode i drugih parametara koje lekar smatra važnim.
Nalazi ovog pregleda su sistematska procena razvoja i mogućnosti da se na vreme uoči da li je potrebna dodatna dijagnostika ili češće praćenje.
WHO takođe preporučuje ultrazvučni pregled pre 24. nedelje trudnoće radi određivanja gestacijske starosti i boljeg otkrivanja višeplodne trudnoće ili razvojnih anomalija.
Ako je položaj bebe nepovoljan ili se pojedine strukture ne vide dovoljno jasno, pregled može biti dopunjen kasnije bez toga da prvi nalaz automatski znači problem.
Od 24. do 32. nedelje laboratorijske kontrole dobijaju veći značaj
U drugoj polovini trudnoće pažnja se sve više usmerava na promene koje mogu proći bez jasnih simptoma. Zato se između 24. i 32. nedelje ponavljaju određene laboratorijske analize i proveravaju faktori koji mogu uticati na zdravlje buduće mame i razvoj bebe.
U ovom periodu kontrole mogu da obuhvate:
- proveru šećera u krvi između 24. i 28. nedelje, pri čemu se OGTT radi u skladu sa procenjenim rizikom za gestacijski dijabetes;
- skrining na anemiju oko 28. nedelje, određivanjem broja eritrocita i nivoa hemoglobina;
- skrining anti-eritrocitnih antitela između 26. i 28. nedelje, bez obzira na RhD status trudnice;
- kontrolu urina i sedimenta, a po potrebi i proveru asimptomatske bakteriurije;
- merenje krvnog pritiska, koje ostaje važan deo redovnih kontrola tokom cele trudnoće.
Prema Nacionalnom vodiču za zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće, skrining na anemiju preporučuje se u 28. nedelji, dok se anti-eritrocitna antitela ponovo proveravaju između 26. i 28. nedelje.
Krvna slika se pritom ne tumači na osnovu samo jedne vrednosti. Fiziološke promene tokom trudnoće mogu uticati na laboratorijske rezultate, pa ni pojedinačno niži hematokrit u krvi sam po sebi nije dovoljan za zaključak da postoji ozbiljan poremećaj. Lekar posmatra hemoglobin, eritrocite i druge nalaze zajedno sa simptomima i njihovim promenama kroz vreme.
Isto važi i za šećer u krvi. Nacionalni vodič za trudnice niskog rizika predviđa proveru glikemije našte između 24. i 28. nedelje, dok se OGTT preporučuje trudnicama sa umerenim ili povećanim rizikom, prema utvrđenim faktorima rizika.
Pred kraj trudnoće proveravaju se rast bebe i spremnost za porođaj
Kako se termin približava, pregledi u trudnoći sve više prate rast i položaj bebe, ali i promene koje mogu uticati na plan porođaja. Oko 30. do 34. nedelje predviđen je ultrazvučni pregled, dok se između 35. i 37. nedelje kontrole dodatno usmeravaju na pripremu za završnicu trudnoće.
U ovom periodu možete očekivati:
- ultrazvučni pregled oko 30–34. nedelje, kojim se procenjuju rast i položaj bebe, količina plodove vode i položaj posteljice;
- merenje krvnog pritiska i telesne mase, uz proveru otoka i novih simptoma;
- analizu urina, uključujući proveru mogućih znakova infekcije kada je to potrebno;
- akušerski pregled između 35. i 37. nedelje, koji obuhvata spoljašnji i unutrašnji pregled;
- vaginalni i rektovaginalni bris na GBS, odnosno bakteriju Streptococcus agalactiae, a drugi brisevi se rade prema indikaciji;
- slušanje srčanih tonova bebe i/ili CTG, u zavisnosti od nedelje trudnoće i procene lekara.
U ovom periodu lekar će vas češće pitati i o pokretima bebe, jer promena njihovog uobičajenog obrasca može biti razlog za dodatnu procenu. Položaj bebe, ultrazvučni nalazi i tok trudnoće do tog trenutka zajedno pomažu u planiranju narednih kontrola i porođaja.
Zato završni pregledi nisu samo potvrda da je „sve u redu“. Njihov cilj je da lekar ima što jasniju sliku o stanju buduće mame i bebe neposredno pred porođaj i da, ako se pojavi razlog, na vreme prilagodi dalje praćenje.
Kada su potrebne češće kontrole?
Ne prolazi svaka trudnoća po istom rasporedu i dodatna kontrola ne znači automatski da nešto nije u redu. Ako imate povišen krvni pritisak, dijabetes, krvarenje, višeplodnu trudnoću ili lekar želi pažljivije da prati rast bebe, pregledi mogu biti češći i uključiti dodatni ultrazvuk, dopler ili laboratorijske analize.
Važno je i da ne čekate sledeći zakazani termin ako primetite nešto što vas zabrinjava. Krvarenje, curenje plodove vode, neuobičajen jak bol ili primetno smanjenje pokreta bebe zahtevaju da se javite lekaru ili porodilištu.
Raspored pregleda jeste dobar orijentir, ali se uvek prilagođava vama i toku trudnoće.
Često postavljana pitanja
1. Da li uredan NIPT znači da više nije potreban ekspertni ultrazvuk?“ style=“fancy“]
Ne. NIPT procenjuje rizik za određene hromozomske poremećaje, dok ultrazvuk procenjuje anatomiju fetusa. Uredan rezultat zato ne zamenjuje detaljan ultrazvuk.
2. Da li se isti laboratorijski testovi ponavljaju tokom cele trudnoće?
Ne. Neke analize rade se na početku, a druge u određenoj nedelji ili samo kada postoji medicinska indikacija.
3. Da li su češći pregledi u trudnoći znak da nešto nije u redu?“
Ne uvek. Češće kontrole mogu biti preventivne zbog prethodne trudnoće ili bolesti, čak i kada se trudnica oseća dobro.
Za kraj
Tokom trudnoće lako je izgubiti se među terminima, analizama i nedeljama u kojima nešto treba uraditi. Zato je korisnije da raspored pregleda posmatrate kao okvir koji vam pomaže da znate šta sledi, a ne kao spisak koji morate sami da kontrolišete.
Najvažnije je da imate lekara koji prati vaše nalaze kroz vreme i može da prilagodi kontrole vama i vašoj trudnoći. Kada znate zašto se određeni pregled radi, obično je i ceo proces mirniji i mnogo razumljiviji.